Nišavski biciklistički koridor · Analize · 8. Bezbednosni audit
Gde je koridor bezbedan — i gde nije. Sve izvedeno iz terenskog mapiranja, bez dodatnih izvora.
Stanje površina i infrastrukture mapiranog na terenu — od oštećenih kaldrmi do ilegalnih deponija. Stepenice su posebno navedene jer direktno blokiraju prolaz biciklistima.
Svaka tačka je zabeležena na terenu. Pređi mišem (ili dodirni) za detalje.
Deponija = ilegalno odlaganje otpada na stazi ili neposrednoj blizini.
Broj stepenica na svakih 500 m trase. Pređi mišem za detalje.
Gabrovačka Reka dominira sa 37 stepenica od ukupno 81 — više od duplo nego Centar koji je drugi. Ova deonica je strukturno najnepogodnija za bicikliste bez ikakvih intervencija.
Osvetljenost trase određuje da li je koridor upotrebljiv i bezbedан noću. Računato je: gde između dve uzastopne svetiljke postoji razmak veći od 200 m — to je tamna zona.
68 % trase nema adekvatno osvetljenje noću. Najduža tamna zona je 6.5 km — od Brzi Broda ka Niškoj Banji, gde nema ni jedne svetiljke. Centar i Delta–Lidl su jedini dobro osvetljeni delovi koridora.
Tačke gde je kretanje pešaka i biciklista u direktnom sukobu sa vozilima — parkiranje na stazi, rampe koje presijecaju put, ili mesta gde nema pešačkog prelaza.
Osnova: OpenStreetMap · terenski podaci 2026.
Mesta gde fizička geometrija staze primorava korisnika da uspori, skrene ili stane — nenaglašena suženja, nagle promene visine i blokade bez upozorenja.
Medoševac i Centar imaju najveću koncentraciju suženja — parkiranje na stazi, barijere i tesne rampe na kratkom potezu koridora. Strme i nestabilne rampe dodatno otežavaju tranziciju između pešačkih i biciklističkih nivoa.
Osnova: OpenStreetMap · terenski podaci 2026.
Gde se staze pešaka, biciklista i trkača sužavaju na jednu tačku — svaka stepenica i rampa je mesto gde svi korisnici moraju da prođu istim uskim prolazom. Ovo je indirektan proxy za konflikt, ne direktno mapirana opservacija.
Osnova: OpenStreetMap · terenski podaci 2026.
Ovo je proxy analiza. Za potpun uvid potrebno je terensko mapiranje: gde bici i pešačka staza dele istu površinu bez fizičke separacije, širina staze po segmentima i direktne opservacije susreta korisnika.
Prag od 200 m između svetiljki je radni kriterijum — ne standard. Zona može biti bezbedna i bez svetla ako je dobro vidljiva iz okolnih izvora (kafane, prodavnice). Prag je konzervativna granica za analizu.
Svaki parking konflikt i prelaz je ručno zabeležen na terenu. Nisu računati iz OSM podataka ni satelitskih snimaka — terenac je vidio i uneo. Greška je greška mapiranja, ne modela.
Ove kategorije iz standarda bezbednosnog audita nisu bile deo terenskog protokola. Nedostaju iz analize i treba ih dodati u sledećoj iteraciji mapiranja.
Stepenice i rampe koriste se kao indirektan proxy: svaka je tačka gde se svi tipovi korisnika sužavaju na isti prolaz. Za potpun uvid treba nova iteracija mapiranja — gde bici i pešačka staza dele istu površinu, širina staze po segmentima i direktne opservacije susreta na terenu.
Mapirane su samo fiksne stepenice. Privremene prepreke (gradnja, parking na stazi) su deo analize konflikata, ali nisu sve uhvaćene.
Podaci: terensko mapiranje 2026.