Nišavski biciklistički koridor · Analize · 9. Kvalitet životne sredine
Koliko saobraćaj prodire do keja — i kakav je vazduh iznad njega kroz godinu.
1,7 km
Centar je jedina bučna deonica — ni jedan jedini metar nije tih. Preostalih 12 km je uglavnom van domašaja saobraćaja.
−13 %
Donji bedem je najtiša od tri staze — toliko tiši od gornjeg. Isto to rastojanje od ulica daje mu i duplo više hlada.
76 dana
godišnje vazduh kod keja prelazi zakonsku granicu za PM10. Zakon dopušta 35. Prekoračena je svake godine otkad se meri.
Za svaku tačku duž koridora, na svakih 10 m, sabran je doprinos svih puteva u krugu od 300 m — svaki po svojoj kategoriji, brzini i broju traka, oslabljen rastojanjem. Rezultat pokazuje gde je kej miran, a gde saobraćaj ulazi u njega.
Ovo nisu decibeli. Duž keja nema nijednog merenja buke, pa bi svaka brojka u dB bila izmišljena preciznost. Skala je 0–100 u odnosu na sam koridor, gde je 100 njegova najizloženija tačka. Kaže koja je deonica tiša od koje — ne koliko je glasna.
Svaka kolona je 10 m. Pređi mišem (ili dodirni) za detalje o tački.
Trasa je obojena istom skalom. Tiši delovi su zeleni, izloženi crveni.
Vazduh nad kejom nije procenjen — izmeren je. Zvanična merna stanica stoji 288 m od staze i meri svaki sat, godinama. To menja sve brojeve na ovoj stranici, i to nagore.
Tri stanice, tri različite uloge. Nijedna ne stoji na samom keju, pa je za svaku rečeno šta tačno iz nje čitamo.
Prosek na stanici najbližoj stazi, u odnosu na smernicu Svetske zdravstvene organizacije.
Dani u kojima je dnevni prosek PM10 prešao 50 µg/m³. Isprekidana linija je ono što zakon dopušta — 35 dana godišnje.
Prosečna dnevna koncentracija PM2.5 po mesecu. Crvena linija je dnevna smernica SZO.
Sezone se ne poklapaju — i to je jedina dobra vest ovde. Vazduh je najgori od novembra do februara, kada se grad greje. Od maja do septembra, kada se kej zapravo koristi, spušta se ispod dnevne smernice. Koridor se koristi tačno onda kada je vazduh najčistiji — ali to ne popravlja godinu, samo objašnjava zašto se na keju ne primećuje.
Jedini zagađivač kod koga se blizina saobraćaja može razlučiti je azot-dioksid, i to u toploj polovini godine. Vrednosti su prosečna koncentracija NO₂ u µg/m³, za maj–septembar.
Razlika između deonica je stvarna, ali mala u odnosu na nivo koji nosi ceo grad. Od niškog vazduha se ne može odbiciklirati — izbor staze menja nekoliko procenata, grejna sezona menja sve.
Za rekreativnu stazu uz reku polen je praktično pitanje — kada je šetnja neprijatna i kome.
Izvedena je iz geometrije puteva i njihove kategorije. Pouzdano rangira deonice; ne daje apsolutne vrednosti. Provera merenjem na terenu tek predstoji.
Drveće snažno zaklanja pogled na saobraćaj, ali zvuk zaustavlja slabo. Uračunati ga značilo bi obećati tišinu koje nema.
Nivoi dolaze sa zvaničnih stanica i nisu modelirani. Modelirana je samo razlika između deonica — i to jedino za azot-dioksid, jer se kod čestica saobraćaj ne može razdvojiti od grejanja.
Donji bedem je zaklonjen nasipom, što bi ga činilo još tišim nego što piše. Dostupni visinski podaci su pregrubi da se to izmeri.
Puni tehnički opis — izvori, formule, ograničenja i šta je odbačeno — nalazi se u tehničkom dnevniku. Podaci o putevima: OpenStreetMap (ODbL). Vazduh: merne stanice SEPA preko Evropske agencije za životnu sredinu; polen: CAMS preko Open-Meteo (CC BY 4.0).